Slana
Slana su ledeni kristali koji se tokom vedre i hladne noći uhvate na travi, biljkama i predmetima čija je temperatura pala ispod nule.
Slana je tanak sloj ledenih kristala koji se preko noći uhvati na travi, lišću, krovovima i automobilima. To je zimska sestra rose: nastaje na isti način, samo na temperaturi ispod nule.
Tokom vedre i tihe noći površine se hlade brže od vazduha. Kad se ohlade ispod nule i ispod tačke u kojoj se para zasićuje, vodena para iz vazduha prelazi pravo u led, bez kapljica, i hvata se u obliku sitnih kristala - otud belo, kao posuto šećerom, jutro.
Slanu treba razlikovati od mraza. Mraz je podatak o temperaturi vazduha, a slana je led koji se stvori na površinama. Slane može da bude i kad je vazduh na visini termometra nešto iznad nule, jer je pri samom tlu hladnije.
Za biljke je najopasnija u proleće i ranu jesen. Prolećna slana posle toplih dana, kad su voćke u cvetu ili je povrće tek nicalo, može da uništi rod; jesenja zatekne nepobrane plodove. Zato poljoprivrednici prate prognozu vedrih i tihih noći, jer upravo one donose slanu.