IPCC

IPCC je skraćenica od Intergovernmental Panel on Climate Change, kod nas Međuvladin panel o klimatskim promenama. To je telo koje sistematski pregleda objavljenu naučnu literaturu o klimi i sažima je u izveštaje. Osnovali su ga 1988. godine Svetska meteorološka organizacija i Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.

Važno je šta IPCC ne radi. Ne sprovodi sopstvena merenja niti pokreće istraživanja. Stotine naučnika dobrovoljno prolaze kroz hiljade radova i ocenjuju šta se iz njih može tvrditi, sa kolikom sigurnošću, i gde su neslaganja. Zbog toga se izveštaji i uzimaju kao najpouzdaniji pregled stanja znanja o klimi.

Sažetak za donosioce odluka usvajaju vlade država, red po red. Taj postupak se često pogrešno tumači kao politički uticaj na nauku; u praksi deluje obrnuto - države ne mogu da promene naučni deo izveštaja, a usaglašavanje sažetka tera formulacije ka opreznijima, pa su procene IPCC-a po pravilu konzervativne.

Izveštaji izlaze na nekoliko godina. Projekcije u njima uvek stoje uz klimatski scenario na kojem počivaju, a sami izveštaji su podloga za pregovore, među njima i za Pariski sporazum. Šesti ciklus završen je 2023. godine, a iz njega potiču i brojke koje se najčešće čuju, poput zagrevanja od oko 1,1 stepena u odnosu na predindustrijsko doba.