Zašto je ambrozija kod nas ovoliki problem

Ambrozija (Ambrosia artemisiifolia) nije naša biljka. U Evropu je stigla krajem 19. veka, sa žitom iz Severne Amerike, a Panonska nizija joj je odgovarala toliko da je danas jedno od najvećih žarišta na kontinentu. Jedna jedina biljka oslobodi i do milijardu zrna polena, a ta zrna vetar nosi stotinama kilometara.

Zašto su jutra najgora

Ambrozija oslobađa polen ujutru, obično između sedam i deset sati. Kroz dan se vazduh zagreva, struje ga podižu uvis i koncentracija pri tlu opada - pa isti dan može da bude nepodnošljiv u osam, a sasvim podnošljiv u dva popodne. Kiša ispira polen iz vazduha, ali samo nakratko: posle nje biljka nastavlja da luči, a vlažan vazduh zrnima produžava vek.

Prognoza polena je modelska, a ne merenje. Pokazuje koliko se polena očekuje na osnovu vremena i rasprostranjenosti biljke - stvarno stanje na terenu može da odstupi.

Sezona po mesecima

Kod nas sezona traje od sredine jula do prvih mrazeva, sa vrhuncem u prve tri nedelje septembra:

Vrednosti su u zrnima po kubnom metru vazduha. Kod osetljivih osoba tegobe počinju već pri vrednosti od oko 10.

Šta pomaže

• Provetravanje uveče i noću, a ne ujutru.
• Tuširanje i presvlačenje posle boravka napolju - polen ostaje na kosi i odeći.
• Sušenje veša u zatvorenom prostoru tokom vrhunca sezone.
• Zatvoreni prozori u automobilu, sa uključenom recirkulacijom vazduha.

Šta ne pomaže

Košenje pojedinačnih biljaka u dvorištu neće promeniti ništa ako u okolini ima zapuštenih parcela - polen koji vas pogađa najčešće nije stigao odatle. Ne pomažu ni maske od tkanine; polenovo zrno ambrozije ima oko 20 mikrona i zadržava ga tek maska klase FFP2.

Nivo polena za vaše mesto možete videti na naslovnoj strani, u odeljku Alergeni.